Ni oka da sklopim,
postelja prazna tera san,
a z(ivot se topi
i nestaje brzo, k´o dlanom o dlan.

K´o razum da gubim,
jer stvarnost i ne primec´ujem,
jos( uvek te ljubim,
jos( uvek ti slepo verujem.

K´o luda, ne znam kuda,
ljubavi se nove bojim,
a dane, z(ive rane,
vis(e ne brojim.

Molitva, kao z(ar na mojim usnama je,
molitva, mesto rec(i samo ime tvoje.
(I) Nebo zna, kao ja,
koliko puta sam ponovila,
to nebo zna, bas( kao ja,
da je ime tvoje moja jedina
molitva.

Al Bogu ne mogu
lagati sve dok se molim,
a laz(em ako kaz(em
da te ne volim.